BIBLEPAGE.NET

Čitati Riječ Božju na internetu

Stih Dana

Bog je duh i koji se njemu klanjaju, u duhu i istini treba da se klanjaju."

Ivan 4:24


 

Poglavlje 30



1"A sada, gle, podruguju se mnome ljudi po ljetima mlađi od mene kojih oce ne bih bio metnuo ni s ovčarskim psima stada svojega.
2Ta što će mi jakost ruku njihovih kad im muževna ponestane snaga ispijena glađu i oskudicom.
3Glodali su u pustinji korijenje i čestar opustjelih ruševina.
4Lobodu su i s grmlja lišće brali, kao kruh jeli korijenje žukino.
5Od društva ljudskog oni su prognani, za njima viču k'o za lopovima.
6Živjeli su po strašnim jarugama, po spiljama i u raspuklinama.
7Urlik im se iz šikarja dizao; po trnjacima ležahu stisnuti.
8Sinovi bezvrijednih, soj bezimenih, bičevima su iz zemlje prognani.
9Rugalicom sam postao takvima i njima sada služim kao priča!
10Gnušaju me se i bježe od mene, ne ustežu se pljunut' mi u lice.
11I jer On luk mi slomi i satrije me, iz usta svojih izbaciše uzdu.
12S desne moje strane rulja ustaje, noge moje u bijeg oni tjeraju, put propasti prema meni nasiplju.
13Stazu mi ruše da bi me satrli, napadaju i ne brani im nitko,
14prolomom oni širokim naviru i kotrljaju se poput oluje.
15Strahote sve se okreću na mene, mojeg ugleda kao vjetra nesta, poput oblaka iščeznu spasenje.
16Duša se moja rasipa u meni, dani nevolje na me se srušili.
17Noću probada bolest kosti moje, ne počivaju boli što me glođu.
18Muka mi je i halju nagrdila i stegla me k'o ovratnik odjeće.
19U blato me je oborila dolje, gle, postao sam k'o prah i pepeo.
20K Tebi vičem, al' Ti ne odgovaraš; pred Tobom stojim, al' Ti i ne mariš.
21Prema meni postao si okrutan; rukom preteškom na me se obaraš.
22U vihor me dižeš, nosiš me njime, u vrtlogu me olujnom kovitlaš.
23Da, znadem da si me smrti predao, saborištu zajedničkom svih živih.
24Al' ne pruža li ruku utopljenik, ne viče li kad padne u nevolju?
25Ne zaplakah li nad nevoljnicima, ne sažalje mi duša siromaha?
26Sreći se nadah, a dođe nesreća; svjetlost čekah, a gle, zavi me tama.
27Utroba vri u meni bez prestanka, svaki dan nove patnje mi donosi.
28Smrknut idem, al' nitko me ne tješi; ustajem u zboru - da bih kriknuo.
29Sa šakalima sam se zbratimio i nojevima postao sam drugom.
30Na meni sva je koža pocrnjela, i kosti mi je sažgala ognjica.
31Tužaljka mi je ugodila harfu, svirala mi glas narikača ima.



  • Strani verzije  
  • English
  • Français
  • Deutsch
  • Español
  • Português
  • Italiano
  • Nederlands
  • Român
  • Dansk
  • Svensk
  • Suomi
  • Norsk
  • Čeština
  • русский
  • Український
  • Български
  • Polski
  • Hrvatski
  • Magyar
  • Shqiptar
  • עברית
  • Türk
  • 圣经
  • 聖經
  • 한국의
  • 日本語
  • Tiêng Viêt
  • ภาษาไทย
  • Tagalog
  • Indonesia
  • हिन्दी
  • தமிழ்
  • ਪੰਜਾਬੀ
  • اردو
  • Somali
  • Kiswahili
  • العربية